О књизи: 2018 / Кејт Аткинсон је ушла у највишу лигу модерне књижевности из првог покушаја: њен дебитантски роман „Музеј мојих тајни” добио је престижну награду Тхе Вхитбреад, надмашивши „Мавров опроштајни уздах” Салмана Руждија и серију романа о приватном детективу Џексону Бродију, коју су волели и руски читаоци (Злочини прошлости, Окрет на боље, Да ли треба да очекујемо добре вести са псом заједно"), Стивен Кинг је назвао "главним детективским пројектом деценије." Дакле, упознајте Нору и Еффие; Нора је мајка, а Еффие ћерка. На малом шкотском острву, окруженом вријеском и тресетном маховином, они се склањају од непогода у огромној, трошној кући својих предака и причају једни другима приче. Нора љуби крастаче, бере коприве за супу и прича о свему осим о ономе о чему Ефи жели да чује, односно ко је њен отац. Еффие прича о свом пријатељу Бобу, који је одавно престао да иде на предавања из филозофије, скоро да не устаје из кревета, а за њега „Клингонци нису ништа мање стварни од Француза и Немаца, а много стварнији, рецимо, Луксембуржана. ” У међувремену, неко можда држи на оку Еффие; неко можда убија старе људе; а мистериозни жути пас је негде нестао...Први пут на руском.